Home » AKTIVNOSTI » Budžetske igre

Budžetske igre

Marija Blagojević

Marija Blagojević, generalna sekretarka UEF CG

     Nakon pregovora koji su trajali dva dana, lideri zemalja članica Evropske Unije su dogovorili kako bi trebalo da izgleda Budžet EU u narednih 7 godina. Za razliku od samih članica čija se budžetska politika mijenja iz godine u godinu, Evropska unija ima sedmogodišnji plan prihoda i rashoda. Sa tom praksom počelo se još 80-ih godina prošlog vijeka, kada je na čelu Evropske komisije bio Žak Delor. Projekcija budžeta na višegodišnjem nivou trebalo bi da osigura finansiranje institucija EU. 

            Presedan je to što će Budžet za narednu godinu po prvi put biti manji nego za prethodnu kao i to da će ovogodišnji budžet biti prvi štedljivi u proteklih 60 godina, što će dovesti u rizik realizaciju velikog broja javnih projekata. Na scenu sada stupaju poslanici Evropskog Parlamenta, koji su prethodnih dana izrazili negodovanje i najavili žustru borbu protiv usvajanja ovakvog Budžeta.

             Smanjeni su izdaci za prekogranični saobraćaj i projekte u energetici i telekomunikacijama, kao i plate zvaničnika. Međutim, manje je i novca za pomoć siromašnim zemljama ili regionima, koji su od ključnog značaja za Evropu, što je bilo predmet oštrih kritika.

     Treba naglasiti da oko 80 odsto budžetskih sredstava, odlazi na subvencije koje se vraćaju članicama Evropske unije, dok ostalih 20 procenata pokriva troškove u spoljnoj politici, institucijama i službama. Najveći korisnici budžeta EU su poljoprivrednici, odnosno subvencionisani projekti u agraru i izgradnji infrastrukture. Naučni i istraživački projekti do sada su imali najmanju finansijsku podršku Unije, što Brisel sada pokušava da promijeni.

         Ako se osvrnemo na činjenicu da se najveći broj subvencija izdvaja za oblast poljoprivrede, onda ne treba da čudi to što je Francuska protiv smanjenja budžeta, uzimajući u obzir da ima najveći broj proljoprivrednika koji su korisnici ovih subvencija.

     Njemačka, kao zemlja čije je učešće u budžetu najveće (oko 20%) ne koristi veliki broj ovih subvencija, ali samim tim što izdvaja za njih, uživa druge olakšice.

    Pitanje koje treba da brine Evropu jeste način korišćenja budžeta, kao i oblasti koje imaju prioritet. Da li je, zaista, potrebno izdvajati toliko za administraciju i poljoprivredu?

       Osvrćem se na poljoprivredu, jer se za nju izdvaja oko 40% budžeta EU i to isključivo u direktnim subvencijama. Do prije par godina taj procenat je bio blizu 60%, što je zaostavština vremena nastajanja Evropske ekonomske zajednice, čiji je jedan od glavnih ciljeva u poslijeratnom period bio jačanje poljoprivrede kako bi Evropa mogla da se nahrani. U današnjem kontekstu, to nema previše smisla, posebno ako se uzme u obzir kako se ove subvencije zloupotrebljavaju. ,,Razmaženi” poljoprivrednici proizvedu više nego što je potrebno, pa kad ne mogu da dobiju nadoknadu za to, blokiraju puteve, nakon čega dobiju nadoknadu, a država članica baca višak proizvedene hrane, jer ne postoji potražnja za njom. Proizvodi ne mogu ni da se poklone u humanitarne svrhe, jer je transport preskup.

      Evropa, itekako, treba da preispita budžetsku ,,disciplinu“ svojih članica, ali i svoje mehanizme raspodjele i kontrole sredstava, jer na kraju je budžet smanjen na području istraživanja, obrazovanja, velikih internacionalnih infrastrukturnih projekata koji bi mogli pomoći i smanjenju visoke nezaposlenosti među mladima.

        Ostaje nada da će poslanici Evropskog Parlamenta uspjeti da natjeraju lidere da preispitaju svoju odluku, jer Evropa bez inovatnivnih projekata i nade za sve ,,ujedinjene u različitosti”, gubi svoju suštinu.

autorka je Marija Blagojević, generalna sekretarka UEF Crna Gora i članica glavnog odbora FOM SDP Crne Gore