Home » Unija Evropskih Federalista

Unija Evropskih Federalista

Istorijat

Tokom Drugog svetskog rata veliki broj članova antifašističkog pokreta otpora u raznim evropskim zemljama, ubeđeni da je Evropska unija jedini garant mira i ekonomske stabilnosti među evropskim narodima, osnovale su širok federalistički pokret. Početak osnivanja evropske federalističke organizacije označio je sastanak federalista iz 14 evropskih zemalja od 15-22. septembra 1946. godine u Hertenštajnu, na inicijativu švajcarske organizacije Evropa-unija.

Povodom drugog sastanka u Luksemburgu na kome su svetski federalisti imali važnu ulogu dogovoreno je da se osnuje stalni evropski sekretarijat sa sedištem u Parizu i svetski sekretarijat u Njujorku. Upravo je u Parizu zvanično i osnovan UEF 15. i 16. decembra 1946. godine sa ciljem da koordinira i intenzivira aktivnosti različitih pokreta i da ih organizuje po federalističkim principima.

Federalista Aleksandar MARC (1904-2000) postao je prvi generalni seketar organizacije.

Nakon prvog međunarodnog saveta održanog u Amsterdamu u aprilu 1947, UEF je održao svoj prvi evropski kongres u gradu Montreu od 27-31. avgusta 1947. Kongres su obeležili ličnim idejama Denis de RUŽMON (1906-1985) Henri BRUGMANS (1901 – 1997) i Aleksandar MARC. Odluke o političkoj ekonomiji i politici donete u gradu Montreu čine istorijske dokumente federalizma. Šesnaest zemalja je bilo predstavljeno, kao i oko četrdeset grupa iz Nemačke, Austrije, Luksemburga, Holandije, Švajcarske, Ujedinjenog Kraljevstva, Italije,Belgije i Fancuske.

Kada je formiran Savet Evrope, UEF se zalagao za federalni pakt, podnošenjem peticije koju su potpisale hiljade građana i veliki broj istaknutih ličnosti iz političkog, intelektualnog i naučnog života. UEF se takođe zalagao za ratifikaciju Evropske odbrambene zajednice i za uspostavljanje političke zajednice.

Nakon što je projekt Evropske odbrambene zajednice bio odbijen, federalisti su postali podeljeni po pitanju strategije UEF-a, jednu stranu predstavljao je Altiero SPINELI (1907-1986) koji je zagovarao ustavotvorni pristup, a sa druge strane su bili oni koji su se zalagali za pristup korak-po-korak. Prvi se nisu mogli zadovoljiti samo zajedničkim tržištem, a drugi su ga u potpunosi podržavali. Ovaj konflikt je doveo do podele unutar UEF-a u julu 1956. i to na dve odvojene organizacije: Evropski federalistički pokret, koju su činili ekstremniji članovi ustavotvornog pristupa i Evropska federalistička akcija, koju su činili pripadnici druge opcije.

Ali jednom kada je carinska unija formirana, sa perspektivom razvoja u ekonomsku i monetarnu uniju, dve federalističke organizacije su se složile da bi trebalo da se okupe i pokrenu svoje aktivnosti, tako što će voditi kampanju za direktne izbore za Evropski parlament. Ova strateška ideja je ubrzo postala zajednička platforma svih federalističkih organizacija koje su se sastale u aprilu 1973. i ponovo pokrenule UEF.

Misija

UEF ima za cilj da prenese svoju poruku građanima i donosiocima odluka u Evropi na efikasan i dalekosežan način.

Kako bi se ojačala svest javnosti o evropskim pitanjima, UEF organizuje javne debate, seminare, info štandove, kampanje i ulične akcije o glavnim evropskim pitanjima i razvojnim koracima.

  • Da  pritiscima utiče na političare koji dele federalistička uverenja kroz lobiranje, uspostavljanje platformi (koje bi za cilj imale širenje razumevanja za ideje federalizma) i iniciranje debata u evropskom i nacionalnim parlamentima.
  • Da širi ideje pojačanom komunikacijom kroz saopštenja medijima, web sajt i nedeljnik i slanje političkih izjava najširoj javnosti i akterima na evropskoj političkoj sceni.
  • Da sarađuje sa drugim nevladinim organizacijama, posebno evropskim građanskim društvom kao što su Mladi evropski federalisti i Evropski pokret i konačno da izvrši pritisak na političare organizovanjem javnih manifestacija.

Vizija

Evropska Federacija mora biti bazirana na Ustavu koji ističe njene jasne ciljeve, institucionalno uređenje i mehanizme, kao i osnovna prava njenih građana. To je jedino sredstvo koje bi obezbedilo federalno ujedinjenje Evrope, efikasno i transparentno funkcionisanje i koje bi garantovalo da se kontinentom upravlja na osnovu vladavine prava i demokratije.

Od 1997. UEF sprovodi kampanju za evropski federalni ustav koja je kulminirala uključivanjem UEF-a u rad Evropske Konventa koja se sastala da napravi nacrt prvog evropskog ustava. Tokom ovih godina sve više važnih glasova u evropskoj javnoj debati, kao što su visoko pozicionirani političari iz velikog broja zemalja i političkih partija kao i vodeći akademski radnici, podržali su koncept evropske federacije, shvatajući da reč „federalizam“ ne znači centralizaciju, već demokratiju i efikasnost.

Osnovne vrednosti na kojima bi evropski ustav trebalo da bude baziran su mir, demokratija, garantovanje osnovnih prava, vladavina zakona, odgovornost, sloboda, subsidijarnost, solidarnost i održivi razvoj. Dalje, osnovna stvar je da utvrdi jasnu podelu i hijerarhiju nadležnosti između Evropske unije i njenih članica. Kao princip trebalo bi približiti javne aktivnosti građanima. EU mora biti unija i građana i zemalja članica, kroz predstavljanje građana u Evropskom parlamentu a zemalja članica u Savetu ministara.

Evropska federacija mora da ima nadnacionalne institucije sa ograničenim, ali stvarnim suverenim moćima i da se sastoji od:

  • Federalne vlade (Komisija)
  • Evropskog Parlamenta koji funkcioniše kao zakonodavno telo
  • Federalni Senat koje bi predstavljao zemlje članice kao drugo zakonodavno telo (sadašnji Savet ministara)
  • Sud pravde

“Evropska federacija teži ka maksimalnoj uključenosti građana na svim nivoima vlasti“

*preuzeto sa sajta UEF Srbija.